Kao i u svakom poslu, ko radi taj i greši. 🙂 U sledećem tekstu osvrnućemo se na neke od najčešćih grešaka koje prave instrukcioni dizajneri (ili dizajneri nastave). Mislim da je važno prepoznati ove izazove u poslu instrukcionih dizajnera, jer što pre ih prepoznamo, biće nam lakše da ih predupredimo. Na taj način će celokupna e-learning industrija moći da napreduje.

*Lista ispod nije poređana po važnosti, odnosno ozbiljnosti izazova u radu instrukcionih dizajnera.

Igrice bez pravog cilja

Tačno je da će korišćenje zabavnih aktivnosti na onlajn kursu pojačati aktivnost učesnika. Međutim, ako na kursu postoje samo igrice koje nemaju objektivan i merljiv cilj (sticanje i pružanje znanja učesniku), one su tu samo da ukrase kurs, nemaju nikakvu didaktičku osnovu. Korišćenje igrica i elemenata gejmifikacije tek tako, a ne kao podrška procesu učenja, potpuno je pogrešan način. Na ovaj način ćemo imati gomilu modernog, šljaštećeg materijala koji neće služiti krajnjem korisniku.

Loša komunikacija sa kreatorom sadržaja

Kreator sadržaja (ili stručnjak za temu kursa) i dizajner nastave moraju da funkcionišu kao jedno. U mnogim slučajevima instrukcioni dizajner i kreator sadržaja su ista osoba. U slučaju da nisu, pre početka rada potrebno je da se dobro upoznate sa svojim kreatorom sadržaja, ali i sa temom kursa. Čak i ako tema kursa nije oblast koja vam je lično privlačna (ili poznata), potrebno je detaljno istražiti i bar površno saznati više o temi na kojoj radite (ne očekuje se da postanete ekspert u toj oblasti). Nije moguće da napravite dobar kurs i dobro strukturišete sadržaj ukoliko se ne „uživite“ u sam sadržaj. Ovakav pristup poslu omogućiće vam bolji odnos sa kretorom sadržaja, što automatski dovodi do prijatnije atmosfere za rad. Drugi savet je – postavljajte pitanja. Uvek je bolje imati više pitanja za kreatora sadržaja nego više nepoznanica.

Sadržajne greške, gramatičke i greške u kucanju

U redu, imate sadržaj koji treba da razvijete u smislen kurs. Ali to ne znači da bi trebalo striktno da se pridržavate datog sadržaja i da ne treba da ga procenjujete kritički. Ako primetite greške, slobodno ih ukažite svom kreatoru sadržaja.

Nedostatak instrukcija

Samo zato što vi znate nešto ne znači da svi to znaju. Neophodno je staviti se u ulogu kreatora sadržaja, ali i u ulogu učesnika i dati precizna i jasna uputstva za rad, za svaku aktivnost koja se očekuje od učesnika. Ne plašite se dugih objašnjenja i uputstava. Bolje je imati višak informacija koje će učesniku olakšati rad, nego nemati ih uopšte ili ih površno obraditi.

Loša struktura kursa

Loš raspored sadržaja, nedoslednost u kojoj se sadržaj ne kreće od lakšeg ka težem, zbuniće učesnika. Zbog toga je važno dobro razmisliti o tome na koji način želite da organizujete svoj sadržaj. Raspored (ili redosled) sadržaja ne mora uvek da se  podudara sa teorijama učenja koje postoje, ponekad je opravdano prekršiti nekoliko pravila.

Nepoznavanje prave terminologije

Da bi dizajner nastave dobro radio svoj posao, neophodno je da zna razliku između vebinara, onlajn kurseva/seminara (koje samostalno uređuju i vode moderatori), samovodećih kurseva, mikroučenja (mikro kurseva), radionica i treninga uživo. Ako dizajner nastave zna razliku između ovih tipova, tačno će znati koju aktivnost, tehnologiju, alate i teoriju učenja treba primeniti u datoj situaciji. 

Upotreba neprikladne grafike (vizuelni identitet kursa)

Moj lični stav je da je potrebno uskladiti dizajn sa temom onlajn kursa, ali i uzeti u obzir i ciljnu publiku kojoj je kurs namenjen. Shodno tome, vi ćete moći da se odlučite između slika ili vektora, jarke ili pastelne boje, korporativnih ili svakodnevnih tema fotografija, za određen tip fonta itd. Ukoliko su budući polaznici kursa deca od 12-14 godina, jasno je da nećete koristiti korporativne fotografije na kursu. Za šta god da se odlučite na početku, to primenjujte do kraja.

Nedostatak analize ciljne grupe

Iako često dizajneri nastave rade samo neophodno, i dalje mislim da su detaljna istraživanja ciljne grupe (budućih učesnika) veoma važan faktor za razvoj sadržaja. Ako imate informacije da učesnici nisu tehnološki dovoljno pismeni, prilagodićete im dizajn kursa i sadržaj. Ukoliko, na primer znate da je ciljna publika preterano zauzeta, potrudićete se da im isporučujete kurs/znanje tempom koji je njima prilagođen.

Sa većinom nabrojanih izazova susretala sam se u radu i moguće je da ću tek nailaziti na nove, tako da ovoj listi verovatno nedostaje još neki. No, jedno je sigurno, e-learning industrija se neprestano razvija i menja, a posao instrukcionog dizajnera je vrlo sveobuhvatan i zahteva širok spektar veština i znanja, ali najvažniji aspekt njegovog rada je kontinurano učenje i analiza ličnog napretka. Čak iako pravite (ili ste pravili) ove ili slične greške, to je pokazatelj ličnog i profesionalnog razvoja. 🙂

Izvor: slike FreePik