Storibording je širok pojam, a koristi se u različitim industrijama i u svakoj ima svoj specifičan oblik i način izrade. Kada bih morala  najkraće da definišem storibording,  upotrebila bih reč putokaz. Razni oblici storibordinga koriste se u industriji crtanih filmova, filmskoj industriji, u programiranju,  u e-learning industriji…  Storibording mogu da budu crteži, skice, fotografije, opisi, dijalozi… zavisno od aktuelnih potreba. 

Šta je u stvari Storyboarding u instrukcionom dizajnu i zbog čega je važan za kreiranje onlajn kurseva?

Storybording označava mapu, strukturu, konturu, okosnicu ili kako u našim krugovima kažemo „kostur“ jednog onlajn kursa. Uz pomoć strukture mi pričamo priču jednog onlajn kursa, te se zbog toga koristi izraz storibording. Ovakva mapa omogućava svim učesnicima u procesu razvoja onlajn kursa da dobiju jasne instrukcije i uvid u to šta je sve potrebno uraditi da bi se dobio kvalitetan konačan proizvod tj. onlajn kurs.

Recimo da želite da kreirate kurs na nekoj LMS (Learning management platform) platformi, ne poznajete tu platformu i želite da unajmite nekog da to uradi umesto vas. Kako ćete mu objasniti šta želite da uradite i šta vam je potrebno od njega? Potrebna vam je mapa. 

Zašto koristiti mapiranje?

U procesu izrade onlajn kursa učestvuje mnogo ljudi, počev od projektnog menadžera, instrukcionih dizajnera, pedagoga, grafičkih dizajnera, developera, asistenata. Da bi svi ovi ljudi znali koji je cilj i ishod jednog kursa, moraju ispred sebe da imaju i vizuelni  prikaz onog što će biti konačni proizvod. Mapiranje se, između ostalog, koristi za izradu jasnog plana rada, odnosno vremensku liniju koju će pratiti i razumeti svi članovi tima koji učestvuju u radu.

 

Šta je sve deo mape onlajn kursa?

Obično kad se u obrazovanju iskoristi reč mapa, mislimo prvo na mape uma, međutim, to nije slučaj sada.

Storibord treba da sadrži sledeće elemente:

• Naslove i nazive tema, tj. sekcija u nekom kursu;
• Tekst, u celosti, onim redosledom koji će se pojavljivati na ekranu, tj. kursu;
• Grafika i Multimedijalni sadržaj – ovde idu sve slike, skice, primeri ilustracija i sl.;
• Interaktivni sadržaj – u ovom delu potrebno je za svaki deo teksta dodati i interakciju za učesnika, ukoliko to zahteva sadržaj;
• Audio sadržaj – ukoliko je za kurs potrebna naracija ili neki drugi audio snimak.

Evo primera kako može da izgleda jedna storibording tabla. Kreirana je uz pomoć veb-alata Miro.

PRIMER 

Ovo je vrlo kratak prikaz jedne lekcije. 

Šta vam je potrebno pre nego što počnete da kreirate storibording?

Pre nego što se upustite u kreiranje storibordinga, potrebno je da imate sledeće informacije, odnosno da razmislite o sledećem:

• Ciljnoj grupi kojoj je kurs namenjen.
• Jasno definisanim ciljevima i ishodima.
• Tehnikama i teorijama učenja sa kojima ćete uskladiti prehodno definisane ciljeve i ishode.
• Organizovanju materijala i sadržaja.

Kako najlakše da kreirate storibording?

Obično se koristi običan Word dokument ili Power Point prezentacija. Ukoliko koristite Word dokument, napravite tabelu sa onoliko kolona koliko vam je potrebno. Ukoliko želite, pored standardnih ovde navedenih elemenata, možete dodati i kolonu Beleške, gde ćete dodati dodatne informacije. Ukoliko se odlučite za Power Point, svaki slajd može biti posebna scena/lekcija. Za mene lično, najbolja opcija je Google dokument, jer je kolaborativan, pa ukoliko više ljudi radi na istom poslu, moguće brzo napraviti izmene i obavestiti ostatak tima. Ukoliko ste avanturista, možete iskoristiti i Miro veb-alat, kao što sam pokazala u primeru iznad. 🙂 On svakako ima više opcija od Gugl dokumenta.

Iako je storibording proces dugotrajan i naizgled nesvrsishodan, u velikom timu (posebno u timu koji radi onlajn, a ne u istoj kancelariji) je od velike pomoći. Inicijalno, storibording iziskuje dosta vremena i potrebno je puno posvećenosti da se napravi, međutim, onlajn kursevi koji imaju dobar temelj, su kvalitetni kursevi. 

Izvor: slike FreePik