U prethodnom blog-postu, u 1. delu, koji možete pronaći ovde, pisala sam o tome zbog čega je važno onlajn kurs prilagoditi učesnicima i šta je ustvari profil idealnog učesnika, a u ovom ću malo konkretnije obraditi šta je sve moguće uključiti u tu analizu.

Šta sve može da bude deo analize potencijalnog učesnika?  

Predznanje učesnika

Predznanje učesnika tiče se i samog sadržaja, ali može biti povezano sa platformom uz pomoć koje će učesnici učiti, pa je potrebno oba faktora uzeti u obzir.

Pitanja koja možemo da postavimo su:

• Koliko detaljno treba davati objašnjenja i instrukcije učesnicima?
• Koliko će vremena otprilike učesnik provesti pri učenju novog materijala? Koliko vremena im je potrebno da usvoje nova znanja iz neke oblasti sa kojom su već upoznati?
• Da li učenici već imaju neke nejasnoće u vezi sa temom e-kursa, a koje možemo razjasniti novim sadržajem?
• Kakav je njihov odnos prema digitalnom učenju i smatraju li da su digitalne platforme za učenje korisne i svrsishodne?

Obrazovanje i nivoi sposobnosti

Nakon predznanja o nekoj temi/sadržaju, treba razmotriti i prethodno obrazovanje učesnika (formalni i neformalno). Na prethodna pitanja nadovezujemo i sledeće informacije:

• Koliko su učenici sposobni da nauče novo gradivo?
• Kakva su obrazovna iskustva imali do sada?
• Kakv je njihov odnos prema kontinuiranom obrazovanju?

Motivacioni faktori

Motivacija učesnika je osnovni preduslov za učenje. Na motivaciju učesnika mogu uticati različiti faktori, spoljašnji i untrašnji, a pre nego što otkrijemo šta tačno motiviše učesnika da uči, dobro je i identifikovati problem, tj. prepreku za učenje, a zatim logično i rešenje za taj motivacioni problem. U instrukcionom dizajnu postoji dosta strategija koje se bave ovim pitanjem, a jedna od njih je i Kelerov model motivacionog dizajna.

Osnovna pitanja koja možemo da postavimo su:

• Da li su uopšte učenici motivisani da uče ili su „primorani“?
• Da li dobijaju „dobre ocene“ u svakom obrazovnom i radnom okruženju?
• Šta može da ih demotiviše?
• Da li kod njih preovladava unutrašnja ili spoljašnja motivacija za učenje?

Stilovi učenja

Odnosi se na to kako pojedinci najbolje uče. Tri osnovna stila učenja za učesnike su: slušni, vizuelni i kinestetički. Svi se razlikujemo po stepenu u kojem preferiramo jednu vrstu učenja u odnosu na drugu.

Pitanja koja se mogu postaviti o učesnicima uključuju:

• Kakav način učenja učenici preferiraju?
• Na koji način su do sada usvajali nova znanja?
• Da li više vole tradicionalni format predavanja ili ne?

Ostali faktori

Umesto zaključka, napomenuću da postoje još neki faktori koje treba uzeti u obzir, a to su socijalni status učesnika, relevantnost i aktuelnost teme o kojoj se uči, ali i individualni nivo aspiracije kod svakog učesnika.

Jasno je i da će se važnost ovih faktora menjati u skladu sa načinom izvođenja nastave, pa nam tako stav učesnika prema digitalnim platformama neće biti bitan ukoliko rešimo da nastavu izvodimo u učionici.

Prikupljanje ovih informacija može se vršiti uz pomoć intervjua, anketa, pilot kurseva…

Izvor slika: FreePik